Obračun s Karakonđulom

ponedjeljak , 21.07.2008.

Dok je baba Kaja kod stare kuće u Potravlju, u litnoj kužini pekla uštipke na ulju, njeni mali unuci su ka zapete puške slušali prababu Mašu kako in priča priču o Karakonđuli, čudesnoj zmiji koja kako svit viruje, još obitava u dubinama Peručkog jezera.

- U te zemane nisi smio puštat ni ovce ni koze blizu jezera, a kamoli dite malo. Bijo je veliki straj od zmije među čeljadi. Otkako je zmija izila pet janjaca iz Joketina stada, otada niko nije smio dotrat blago blizu vode osim malog…''
- A kako ji je izila zmija – upita mali šestogodišnji Toni. Jel jednu po jednu il sve zajno?
- A šta ja znan, ka da san ja bila tute – odgovori baba
- A kako ti onda to znaš? - nepovjerljivo će desetogodišnji Filip.
- Kako neću znat? Mali Ćipan Joketin je pripovidio cilom selu kako je gonio ovce na vodu da ji napoji kad ga je zmija iz vode zaskočila. Kaže da je bila velika ka tri čeljadeta zajno.
- Moš si mislit? – dometne mali Dominik koji je za sebe tvrdio da je Turopoljac jer je, eto, živio u Velikoj Gorici, a sad je ovde na odmoru.
- A bila je debela da je niko ne bi moga rukon obuvatit – nastavila je baba.
I dočin su se ovce primakle da se napoje vode ona je iskočila vanka, zinula prema njimon tako da su i ovce i janjci namistu obamrli i niko se nijanci nije moga pomaknut s mista! Tako je ona zadavila petero janjaca i na mistu i' izila.
- A šta je napravio dječak, baba, je li on uteka – pitala je mala Mara koja je nikidan proslavila peti rođendan
- Ćipan ti je dite moje, kad je vidio da zmija napada ovce skočio na leđa ovnu zvonaru i otijo na njemu uteć kući. Ovan se isto živ ukopa i ni makac s mista. Undan ti se Ćipan maši rukon za zvono i zabreca šnjimen jedno dva tri puta. Kako on zabreca ovan se usporavi na zanje noge i poleti uzbrdo priko smilja i kamenja! Ćipan ga je uvatio šakon za rogove i tako se jašući na njegovin leđin spasio belaja.
- A zašto zmija nije pojila sve ovce i janjce, bako? Jeli joj smetalo što su dlakave? – upitao je ponovo Filip, stariji brat od "malog Turopoljca".
- Ma kakvi sinko, pojila bi ona i nji, al kad je ono Ćipan zabreca zvonon unda su se i ovce i janjci skočili i razbižali uzastranu. Tako je izila samo pet janjaca.
- Znači da je mali Ćipan spasio sve druge ovce! – zaključi Toni.
Baba odmane rukon na tu upadicu.
- Dakuće! Ćipan je spasio sebe, ovce su same pobigle uzastranu...
- Ma, baba, Ćipan je i njizi spasio! Da nije on zabreca ka da bi one pobigle! Bi šiš! – nije se dao Toni.
- Ajde, dobro, "Ćipan je spasio ovce"… pomirljivo će baba Maša.
- A koliko je Ćipan išao na sat dok je jurio na ovnu, možda dvjesto? – pita je Dominik koji je volio brzine.
- Kakvi sat? Ko je unda vidijo sat, nije bilo ni pure za izist…
- Ali, bako, nisam mislio da je netko imao sat na ruci, nego kolikom je brzinom Ćipan jahao na ovnu, to sam te pitao…
- Ajde prođi me se, sinko, ka da ja znan kolike su brzine na ovnu… nisan ti ja to nikad gledala.
Male Kata i Klara, koje su nedavno proodale, donile su babi Maši svaka po jedan žuti uštipak kao 'nagradu' za ispričanu priču.
Iako nisu razumile janci ništa, očito je da su volile slušat babu Mašu kako dici besidi, tako da su cilo vrime bile mirne ko janjci i gledale u nju. Toni i Mara su imali još puno pitanja o Karakonđuli, ali je baba rekla da će in to drugi put reć, jer da je sad ništo ''vrti u štumiku', pa iđe malo u postelju dok je to prođe. Ne znadu dica šta je kamenac na žuči...
Filip je na to pozvao Dominika i Tonija da iđu gađat pikado vanka na rastu. Teta Mara je povela male curice u šetnju niz obližnju livadu na Krčinama. Brali su tratinčice i lovili male plave leptiriće od čiji se krila prsti zameljaju u plavo.
Kroz po ure doletio je k staroj kući veliki čupavi pas Harry (biće mu je ćaća iz Amerike ili iz Ingleške kad imade tako ime!) od strike Ante. Malo poslin i striko je bio tu. Oko vrata mu crni aparat za slikanje Canon ka i obično.
- Ko će ić s menon do jezera? – upitao je dičurliju.
Braća Filip i Dominik su bili odmanama spremni.
- Kad krećemo striko? – pitali su trpajući strelice pikada u džepove.
- A šta ćemo na jezeru? Oćemo li lovit Karakonđulu, a striko? – pita Toni.
- Oćemo, oćemo, pa ćemo je dat Harryju da je poide za obid! – odgovori striko.
Teta Mara sa curicama je rekla:
- Samo vi ajte, ako vas napane zmijurina, mi ćemo van doletit upomoć!
- Morete odma ponit i gradele da je ispečemo! – dobacio je striko na odlasku, šaleći se. - Ili bolje, ražanj.
Strine Ankica, Antonija i Danijela su u hladu pod orajon pile tursku kavu i ko jedna dobacile: -Ooooooo, biće to velika fešta!!
Striko Ante je stigavši u Titlića dragu na jezeru htio pokazati svojim sinovcima kako pas Harry dobro pliva, pa mu je nekoliko puta bacio kamenčić u vodu, a on bi svaki put uskočio i zapliva prema mistu di je kamen potonio.
- Ajde da vidimo koliko daleko Harry može plivat – reče Filip i baci kamen skoro dvadeset metara od kraja.
Harry spremno pljusne u vodu i zapliva u daljinu. Kad je skoro stiga do mista di je kamen upa, odjednom zastane, tiho zalaje, a onda se okrene i počne brzo plivati natrag k obali.
- Ide sto na sat! – zaključi Dominik.
- Karakonđula! – poviče Filip, vidjevši da za pasom pliva ništo veliko i zmijoliko.
- Bižmo kući! – poviče Toni.
U trenutku kad je Harry otplivao svjetski rekord za pase i izletijo iz vode ni ne tresuć dlaku, Toni se zaskoči na njega, ka Ćipan na ovna i potra ga u galop kući.
- Pojuri konjiću! – povika Toni i čvrsto šakama zgrabi mokru Harryjevu "grivu" iza vrata.
Harry je u nekoliko skokova sa Tonijem na leđin nesta uzastranu.
Za to vrime jezersko čudovište je plivalo prema striki Anti koji je uša do kolina u vodu da bi ga što bolje uslika. Mislio je: najprije ću je uslikat, pa ću onda uteć, a sliku ću poslat u Slobodnu!
Kad je ispružijo crni Canon i stisnijo oni svitlac kontra zmijurine, ona se još više ražesti i dugim jezikom, ka sa usisivačen mu usisa slikaći aparat i proguca ga!
Striko se tek tada dade u bižaniju, povlačeć Filipa i Dominika za ruke da skupa umaknu pogibli..
Karakonđula se tada podigne u zrak koliko je god bila duga i široka.
A bila je taman toliko koliko je baba Maša bila ispričala: ka tri čeljadeta zajno kad ji natovrljiš jedan na drugog!
Ni rukon se nije dala obuvatit koliko je debela bila. Glava joj je bila taka da kroz najveći pendžer ne bi prošla.
- Čekaj striko! – poviče Filip - Imamo mi oružje za nju!
Striko zastade u čudu. Braća tada iz džepića izdaviše svaki po tri strelice za pikado. U nome mahu kad je Karakonđula još vitlala po zdraku, nji dvojica, jedan za drugin itnuše šest točnih itaca prema njezinoj glavetini! Tri je pogodiše ravno u livu zjen`cu , a tri drito posrid desne!
- Sto pedeset bodova za mene! Jupiiiii! – poviče Filip uzdignutih ruku.
- I za mene! – poviče Dominik.
Striko ih tada podigne u naramak i potrča s njima uzbrdo bilin puton ka šta nikad prije nije.
Karakonđula je bila pomanitala od bolova i bisa šta su je braća strelicon skroz naskroz oslipili, pa ništa nije mogla očimon razabrat. Bacala se svakud uokolo i grizla šta je stigla. Pod njezinin zubin i kamenje bi se raspuklo! Bila je bitevi luda od bisa. Da je itko bijo u blizini samlila bi ga u komadiće, ka šta se melje meso za arambašiće!

Filipu i Dominiku još nije išlo upamet koliko je beštija opasna, pa su jon još i zapivali rugalicu:

Ka-konđula, crvić mali
Pogodite šta jon vali?
Zube ima, oči nima
Brezopasna sada drima!

I tako nikoliko puta uzastopice.
Ona je to dobro čula i po njijovu glasu otpuzala vrcon njimon priko stina, smilja i čičaka!
Kad je stigla do Crnjina vinograda, još je pet metara bila iza nji. Činilo in se da u sada zaozbilj gotovi i da su svoju manistru pokusali.
U jednom skoku mogla ji je 'smazat'.
Uti čas se od Venine kuće koja je bila najbliže jezeru, začuje Harryevo ževkanje. Trča je k njimon u susret, a na njemu je jašio 'kauboj' Toni koji je dozva pravu pravcatu policiju u pomoć.
Uz nji je u vas grab letijo Tonijev ćaća u policijskoj uniformi s pravin pištoljen u ruci šta ga on još zove "Službeni". Karakonđula to nije mogla vidit. Spremila se u jednom skoku progutat striku i onu dvojicu junaka šta je bidnu oslipiše.
Policajac Mlađo tada povika: - U ime zakona, stani, beštijo jedna!
Ali kako beštija ne stade, izdere se još jače:
- Prokleta bila, sad će te odnit lipi đava!
Karakonđula nije ni pomišljala da je to kraj. Samo je još jače iskesila svoje oštre zube koji su joj svjetlucali na litnjome suncu ka didov kurtelin kad riže pancetu.
U tom trenutku Mlađo pritisne okidač na Službenom. Ali, čulo se samo "škljoc, škljoc"… i to šest puta zaredom. Svati on brzo da nešto nije u redu sa Službenim, te ga iz očaja zavitla svon snagon u pravcu ove divlje zviri. Ona ga proguca ka dite bonbončić, pa se ponovo okrene prema striki i sinovcima koji su od stra i nemoći pali na zemlju.
Mlađo tada zaskoči zvir s leđa, te je nako provesionalno ošine pendrekom po kostimon. Takvim udarcem Mlađo bi inače slomio suvi rastić popola i naložio na ognjištu, ali Karakonđula samo blago zadrće ka da ima vibru. To je bilo dovoljno da se striko i sinovci usporave na noge i počnu bižat put Venine kuće. Karakonđula ih načas pušte i okrene se prema ratobornom policajcu koji ju je i dalje udarao pendrekon "uzduž i popriko leđa". Na koncu konca je pendrek puka popola, a beštiji ništa. Mlađo više nije ima nikakva načina za "uspostavu pravnog poretka".
Kad je ugleda širon razjapljena usta od beštije , pokuša svoj posljednji trik. Izvuče iz nutarnjeg džepića službenu metalnu značku čiji su krakovi bili oštri i šiljati, "fijukne" je kano Jackie Chan prema isplaženom jeziku Karakonđule. Značka se duboko zabode zmiji posrid jezičine, te ona uz bolno piskutanje napokon ustuknu!
Bila joj je to najslabija točka!
Okrene se tada odakle je vrazi i donesoše, te otpuza bezglavo puzeći u Peručko plavo jezero. Za njon je trčeći laja i pas Harry, a mali Toni je priteći prston vika na vas glas:
- Platit ćeš nam ti glupo čudovište! Sredit će tebe moj tata do kraja, ja ti to kažen! Da više nikada nisi dirala Filipa, a ni Dominika!Ni striku! Jes me razumila, ti zmijurino debela jedna...?
Kad su svi zajedno stigli kući niko im nije virova da su se borili s legendarnom Karakonđulom iz Peruče i čak štoviše, nadvladali je!
Strine u ladu su se smijale kad su Filip i Dominik pokušavali ispričati tu za njih skroz sumanutu priču. Ni Toniju nisu virovali jer je on ionako viruje u Ninja kornjače, Batmana i Spidermana...
Striko Ante i Mlađo nisu ni otili ništa pričat jer bi im se žene smijale dok su živi, a to ne bi mogli podnit.
One ionako ne viruju da je Karakonđula zapravo u jezeru, ka šta ni oni do danas nisu virovali.
Ja koji ovo pišen, potvrđujen da je priča u cilosti istinita, jerbo je moj brat Ante mora kupit novi aparat za slikanje, a Mlađo prijavit u postaji gubitak službenog oružja, službene značke, a bome i pendreka.
Mora je i napisat izvješće o tomu kako je izgubio rečene stvari koje, na koncu i čine policajca.
Izvješće ni nakon dva dana još nije napisa, jerbo ka čestiti policajac ne umi lagat, a ako napiše istinu, unda će mu izvješće postat najčitanije zidne novine u postaji! A možda bi ga i Slobodna tila objavit...ko zna?!



Kraj